Kada glava utihne, šta ostane?

Zamisli da uveče legneš i da ti je u glavi tišina. Ne zato što si umoran, već zato što više nemaš šta da nosiš sa sobom u san. To se meni desilo posle prvog Access Bars tretmana.

Nisam znala šta da očekujem. Nije bilo razgovora, analiza, ni pitanja „šta vas muči?“ samo sam legla, zatvorila oči i neko je nežno doticao tačke na mojoj glavi. Prvih deset minuta, misli su i dalje vrištale. Posle toga… ništa. Tišina. Ne neprijatna, već kao kad se oluja povuče, a ti tek tad čuješ kako dišeš.

Šta se desilo posle?

Ustala sam lakša. Bez velike euforije, ali kao da mi je neko spakovao misli u fioke. I ono što me je danima mučilo, više nije imalo istu težinu. Telo mi je bilo mirnije. I ne, problemi nisu nestali. Samo sam ih prvi put gledala bez buke.

Nije magija, ali deluje

Ljudi me pitaju: „Kako to radi?“

Ne znam tačan odgovor. Ali znam da ne moraš sve da razumeš da bi ti bilo bolje. Access Bars mi je pokazao kako izgleda kad glava ne mora sve da drži pod kontrolom. I kad to pustiš, telo zna šta da uradi s tim prostorom.